Први Дом културе у Лопарама изграђен је послератном периоду 1947.-1948. године у коме је вршено описмењавање становништва, приређиване су приредбе, приказивани филмови, а у исту зграду била је смјештена и библиотека.
Јавна установа «Центар за културу и информисање Лопаре»,
Данашња зграда Дома културе, стављена је у функцију 2010. године као вишенамјенски објекат, када је одлуком СО Лопаре основана Јавна установа «Центар за културу и информисање Лопаре», која сада егзистира као комплексна установа. Укупна површина објекта, приземље и спрат износи око 1100 метара квадратних.
Под једним кровом налази се Народна библиотека «Десанка Максимовић» Лопаре, која независно од Центра у организационом и правном смислу обавља своју дјелатност на више од 300 метара квадратних. Просторије редовно користи СПКД «Просвјета» Лопаре, као и омладински клуб «ОКЛОП» који своје активности проводи у Омладинском инфо центру Лопаре. Центар пружа сву стручну и техничку помоћ НВО, и другим удружењима грађана које се баве културним, омладинским и сличним активностима.
Борачкој организацији Лопаре намјенски додијељен на коришћење простор у објекту Дома културе. Спомен соба за погинуле припаднике ВРС 1992.-1995. године која је отворена поводом Ђурђевдана крсне славе општине Лопаре 06. маја 2012. године.
ЈУ «Центар за културу и информисање Лопаре» је мјесто дешавања културних, умјетничких и забавних програма, те сусрета и координације најразличитијих културних иницијатива на нашем подручју. ЈУ Центар за културу и информисање Лопаре обављајући своју дјелатност доприноси укупном развоју, културно умјетничке и забавне сцене општине Лопаре кроз, подстицање културног стваралаштва, приказивање разноврсног сценско-умјетничког и забавног програма, развоја и његовања традиционалних и нових културних вриједности овог поднебља, културно-умјетничког и аматерског стваралаштва у области књижевности, позоришта, ликовног и музичког стваралаштва, очувања фолклорног и етно стваралаштва, трибинског програма са актуелним темама, едукативних радионица, дјелатности издаваштва, информисања и едуковања грађана и друге манифестације различитог типа.
Народна библиотека „Десанка Максимовић“ у Лопарама – Први подаци о организованом библиотечком раду у Лопарама потичу из 1922. године када је према правилима одобреним од Покрaјинске управе за БиХ у овом мјесту основана Српска читаоница која је од 1925. године под својом управом имала и сталну књижницу „Просвјете“. 1935. године, након што су установљена нова правила, у Лопарама је основана Народна књижница и читаоница. Налазила се у приватној згради коју јој је уступила Црквена општина. Почетком рата, 1941. године, Библиотека је престала са радом. Књижни фонд није сачуван. Тек 1955. године, о раду библиотеке, свједоче писани подаци – сачувана је књига инвентара у којој је уведено 375 књига и Kњига задужења са именима читалаца. Наредне, 1956. године, Општинска библиотека, како је тада називана, имала је 501 посјетиоца, а прочитане су 544 књиге. Не постоје подаци о финансирању па се претпоставља да су ту повремено радили само ентузијасти. 1958. године, на основу Закона о библиотечкој дјелатности, Народни одбор Општине Лопаре oсновао је Општу (народну) библиотеку чији рад, осим у једном краћем периоду, непрекидно траје до данас. У протеклих пет деценија рад ове установе се одвијао у разним облицима организовања. Од оснивања па до 1962. године, егзистирала је самостално, а онда је постала организациона јединица – у међувремену новооснованог – Народног универзитета. Почетком 1992. године Народни универзитет је трансформисан у Центар за културу. Због ратних дејстава, која су убрзо услиједила, није било могуће организовати рад ни једне друге дјелатности културе, осим библиотечке, али ни то није било без тешкоћа. 1995. године, на иницијативу Министарства културе Републике Српске, Општина Лопаре је донијела одлуку да ова установа постане самостална. Тада је, на приједлог одборника Скупштине општине, добила и посебно име – Десанка Максимовић. Библиотека је од априла 2010. године поново на локацији на којој је била до 2002. године, у центру Лопара, у Улици Десанке Максимовић бр.1. У новоизграђеном је, вишенамјенском објекту ЈУ Центар за културу и информисање Лопаре. Укупан фонд у 2010. години износи 23 884. библиотечких јединица.
СПКД „Просвјета“ из Лопара
Српско просвјетно и културно друшртво „Просвјета“ основано је 1902. године у Сарајеву од стране групе српских интелектуалаца тог времена. Рад СПКД „Просвјета“ је забрањиван у неколико наврата – услијед бурних историјско – политичких прилика на Балкану, па је Друштво три пута обнављало свој рад. СПКД „Просвјета“ је функционисала у периодима:
• од 1918. до 1941. године;
• од 1945. до 1949. године и
• од 1990. године до данас.
СПКД „Просвјета“ је, у периоду своје експанзије (1902-1914), реализовала највећи број активности из, надасве, садржајног програма рада:
1. ШКОЛОВАЊЕ ОМЛАДИНЕ ( образовање дјеце- посебно женске, стипендирање ученика и студената, оснивање школа за домаћице, оснивање ђачких домова, оснивање српских земљорадничких задруга, оснивање Музичке школе у Градишкој и оснивање библиотека).
2. КУЛТУРНО И ПРОСВЈЕТНО УЗДИЗАЊЕ СРПСКОГ, А И ОСТАЛИХ НАРОДА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ (течајеви за неписмене, просвјећивање одраслих и одржавање популарних предавања).
3. ОСНИВАЊЕ ИЗДАВАЧКЕ ДЈЕЛАТНОСТИ И ПОПУЛАРИЗАЦИЈА КЊИГЕ У НАРОДУ ( штампање „Просвјетине“ Читанке и Буквара, Календар „Просвјета“ и „Просвјета“ лист за народно просвјећивање).
4. ОСТАЛЕ АКТИВНОСТИ ( оснивање организације „Сокола“ и „Побратимство“ и др.).
СПКД „Просвјета“ данас дјелује кроз 45 општинских и градских одбора, и пододбора, а све под окриљем Главног одбора СПКД „Просвјета“ смјештеног на Палама. У оквиру Главног одбора су и ОО Лопаре и пододбор Прибој. Идеје, циљеве и задатке СПКД „Просвјета“ на Мајевици донио је учитељ Вељко Чубриловић, доласком на службу у школу у Прибој. У периоду свог боравка и рада у Прибоју (од 1910. до 1914. године) поред, спортског друштва „Соко“, антиалкохоличарског друштва „Побратимство“, „Народне читаонице“, основао је и Пододбор „Просвјете“ у Прибоју. Рад ОО СПКД „Просвјета“ обновљен је 1991. године када је формиран ОО Друштва у Лопарама.Одбор је дјеловао све до априла 1992. године када прекида свој рад. Рад ОО Друштва настављен је формирањем иницијативног одбора 20. 12. 2002. године, док је Обновитељска скупштина одржана, 22. 2. 2003. године. ОО СПКД „Просвјета“ Лопаре, данас, за циљ има реализацију програма културно – јавне и просвјетне дјелатности, на територији цијеле општине Лопаре, и шире.
ОО Друштва броји око 150 чланова, укључујући чланове подмлатка.
У оквиру одбора и пододбора дјелују сљедеће секције:
1. Секција за очување народне традиције,
2. Фолклорна и ритмичка секција,
3. Ликовна секција,
4. Литерарна секција и
5. Драмска и рецитаторска секција.
Споменици културе:
Некрополе стећака
Наше подручје има велики број некропола стећака: „Светљика“- Вукосавци, „Хруст“- Пељаве, „Језера“- Липовице, Пипери, „Мраморје“- Тобут, „Доње Мраморје“- Бријест, „Бијелића гробље“- Тобут Подгора, „Доњи Луг“- Јабланица. На наведеним локацијама налази се преко 100 стећака.
Сакрални споменици:
Храм у селу Горњи Мачковац датира из времена краља Драгутина и саграђен је на темељима храма (Намастира) Светог Димитрија из 1843. године. Најстарија је црква подмајевичког краја и као такав представља културо – историјско наслеђе од великог значаја. Овај храм запаљен је за вријеме Другог свјетског рата и до темеља је изгорио. Драгоцјености из цркве (иконе) сачуване су и налазе се у Народном музеју у Тузли. У последњих неколико мјесеци интензивно се ради на обнови ове светиње.
Храм у Прибоју посвећен „Рођењу пресвете Богородице“, а почетак градње ове светиње везује се за 1880. годину. Првобитна црква рушена је и у току свог постојања претрпјела је бројна оштећења.
Храм у Лопарама посвећен је „Покрову Пресвете Богородице“, налази се у центру Лопара. Освећеље темеља ове цркве извршено је 1993. године, а освећење крстова и звона на цркви извршио је Његово Преосвештенство Епископ зворничко- тузлански Господин Василије.
Храм у Мачковцу посвећен је „Рођењу Пресвете Богородице“. Градња овог храма започела је 1913., а завршена је 1914. године. Освећење храма извршено је 1916. године, а освеђење је извршио Епископ зворничко-тузлански Иларион Радоњић.
Културне манифестације
Светосавска академија културни је догађај који се одржава неколико година уназад. Организатори овог догађаја су Светосавска омладинска заједница из Лопара и Црквена општина Лопаре, а манифестација се организује у част нашем светитељу и просветитељу Светом Сави.
Мајевичко посијело организује СПКД „Просвјета“ и Центар за културу и информисање. Циљ ове, сада већ традиционалне манифестације, је упознавање младих нараштаја са културним наслијеђем и очување народне традиције и обичаја мајевичког поднебља и на овај начин настоји да се од заборава сачува, традиција, обичаји, пјесма и игра подмајевичког краја.
Крсна слава општине Лопаре – Ђурђевдан, један од најзначајних датума у општиии Лопаре. Поводом тога традиционално се организује и одржава манифестација „Ђурђевданске свечаности“ у оквиру којих се одржава богат културни, забавни и спортски програм се обиљежава низом културних догађаја, уз активно учешће свих културних установа и удружења из општине Лопаре.
Дани дијаспоре посвећени су Мајевичанима у иностранству, а основни циљеви су јачање веза , Мајевице са дијаспором, кроз организовање, културних, забавних, спортских и других догађаја, како би обновили покидане пријатељске и родбинске везе, матице, односно становништва Лопара и Мајевице са дијаспором. У оквиру ове манифестације организују се представе, изложбе и други културно-забавни догађаји.
Ликовни сабор „Мајевица“ седмодневна манифестација која се одржава окупљањем већег броја сликара са наших простора и из Србије, у Горњем Прибоју у Атељеу 313. Након завршетка сабора, организује се изложба са радовима насталим на сабору. Слике се излажу у просторијама Центра за културу и информисање у Лопарама.
Изложбе ученичких радова организују се традиционално излагањем најбољих ученичких радова у холу Центра за културу и информисање у Лопарама
Дјечија недеља обиљежава се у првој седмици мјесеца октобра. Ови дани испуњени су дјечијом игром, пјесмом, маскембалом, наступима, а неријетко имају и хуманитарни карактер. Наиме, дјеца из Дјечијег вртића у Лопарама претходних година остарила су значајне приходе од продаје својих радова, а сав приход ишао је у хуманитарне сврхе. Поред дјеце из Вртића, млађи ученици основне школе „Свети Сава“ из Лопара ову манифестацију обиљежавају својим учешћем у догађајима приређеним поводом Дјечије недеље.
Позоришни дани за младе, Центра за културу и информисање у Лопарама.
И друге kултурне, забавне и едукативне манифестације и догађаји разног програмскиг садржаја – Центар за културу и информисање
