Хришћански празник који се прославља 6. маја (23. априла по старом календару), чиме се обиљежава успомена на Светог Ђорђа. Црква на овај дан обиљежава погубљење светог Георгија, које се десило 23. априла 303. године. Тај дан се празнује као празник Светог великомученика Георгија – Ђурђевдан.
Свети Ђорђе се на иконама представља на коњу, у војводском одијелу, са којег копљем пробада страшну аждају. Нешто даље од њега стоји једна жена у господском одијелу. Аждаја на иконии представља многобожачку силу која је „прождирала“ бројне невине хришћане. Свети Ђорђе ју је, по вjеровању, побиједио и својом мученичком смрћу задао смртни ударац „незнабоштву“.
Под победом коју је свети Ђорђе однео над аждајом, вјероватно се мисли на прекид прогона хришћана, десет година после његове смрти, и проглашење хришћанства званичном религијом Римског царства од стране цара Константина. Жена на икони је можда и сама царица Александра, жена цара Диоклецијана, и вјерује се да представља симболично младу хришћанску цркву.
У време српског ропства под Турцима, Турци су били одредили да им се годишњи порез плаћа у два дела: на Ђурђевдан и на Митровдан.
Некада су овог дана хајдуци напуштали своја места зимовања, своје јатаке, и одлазили у шуму на заказано место да поново отпочну са хајдуковањем. У народу је остало сећање на тадашње хајдуковање, па је остала и изрека „Ђурђев данак – хајдучки састанак, Митров данак – хајдучки растанак“.
